Pisanje uz vetar

Noć u Valensiji nikada ne miriše samo na more. Sinoć je mirisala na sagoreli sumpor baklji, na prosuto pivo po vrelom …

Valensija polako postaje moj dom. Tek sada, dok stojim na balkonu i gledam kako se sivo nebo spaja sa krovovima starog …

Sedim u Valensiji, na klupi koja miriše na mediteransku so i vlagu, dok mi telefon u džepu vibrira ritmom koji prepoznajem …

Vagon metroa koji je sekao put ka Torentu tog 29. oktobra bio je neobično tih. Možda je to bilo do vlage …